Sažetak
Razvoj tehnike i tehnologije u medicini vuče korenje iz praistorije kada su urađene prve trepanacije lobanje, amputacije udova, incizije gnojnih apscesa i slično. Kroz vekove su se upotrebljavala različita pomagala u medicini, a prvi značajniji pomaci ka razvoju tehnologije u medicini su se javili pod uticajem Dekartovih učenja u 17. veku kada je ljudsko telo shvaćeno kao mašina. Slična istraživanja vezuju se i za Leonarda da Vinčija kao i druge genijalne naučnike, slikare i vajare iz perioda renesanse. Razvoj nauke i tehnologije je paralelan proces i tako povezan da ih je nemoguće odvojeno posmatrati. Nauka sa novim dostignućima i tehnologija kao karika koja spaja sve naučne oblasti, vode globalnom napretku čovečanstva. Vrlo je važno „držati korak“ u svim oblastima ljudske delatnosti da bi napredak bio uravnotežen. Dalji napredak medicine se ne može ni zamisliti bez informacione tehnologije. Razvoj mikroprocesora je omogućio široku infiltraciju računara u biomedicinske instrumente za merenje, praćenje i prikazivanje niza parametara u fiziologiji, klinici, radiologiji, nuklearnoj medicini, laboratorijima i drugo. Digitalne komunikacione tehnike omogućile su umrežavanje kompjutera i razmenu velikih količina informacija koje su potrebne ekspertnim sistemima za poboljšanje kvaliteta odlučivanja. Naš svet nikada ne može postati slobodan od bolesti, ali uz pomoć tehnologije zdravstveni radnici će inkorporirati znanja i veštine stečene kroz istraživanja i podataka koje pruža u tehnologiju za bolje zbrinjavanje pacijenata.
Ključne riječi: medicinska sestra, istorija tehnologija, informatika, liječenje i zdravstvena njega
Summary
Development of technology in medicine pulling roots in prehistoric times when they made the first skull trepanation, amputation of limbs, festering abscess incision and alike. Through the ages, different accessories was used in medicine, and the first significant steps to developing of technology in medicine have occurred under ascendant Descartes’ learning in the 17th century, when the human body is understood as a machine. The similar studies are linked with Leonardo da Vinci as well as other ingenious scientists, painters and sculptors from the Renaissance. The development of science and technology is a parallel process, and so connected that they can not be considered separately. The science with new achievements and technology like grummet that connects all scientific fields, leading to global progress of humanity. It is very important to “hold step” in all areas of human activity that progress can be balanced. Further medical advances can not be imagined without information technology. The development of microprocessors has enabled a wide infiltration of computers in biomedical instruments for measuring, monitoring and display of parameters in the physiology, clinic, radiology, nuclear medicine, laboratories and others. Digital communication techniques have enabled the networking of computers and exchanging large numbers of information that are requires for expert systems to improve the quality of making decision. Our world can never become free of the disease, but with help of technology, health workers will incorporate a knowledge and skills gained through research and data provided in technology for better patient care.
Keywords: nurse, technology computer science, history, treatment and health care.
Polazne osnove i razmatranja materije
U svetu medicine koristi se 5000 vrsta medicinskih informaciono – komunikaciono – tehničkih uređaja za pružanje oko 1.000.000 usluga zdravstvene zaštite. Javnost veruje da tehnologija unapređuje efikasnost zdravstvene zaštite, njenu bezbednost, kvalitet i troškove. Međutim, malo ljudi smatra da te iste tehnologije mogu dovesti do grešaka i neželjenih događaja ukoliko se ne koriste u skladu sa propisima, deklaracijama i ukoliko zdravstveni radnici nisu pravovremeno i pravilno prošli obuku za rad sa IKT u medicini (1).
Tenologije koje se odnose na brigu o pacijentima i njihovo lečenje su postale i postaju sve složenije, stalno transformišući koncepte pružanja zdravstvene nege. Pre uvođenja mnogobrojnih tehnološko-tehničkih pomagala, medicinska sestra se oslanjala na svoja čula (vida, dodira, mirisa) da bi pratila stanje pacijenta i blagovremeno uočila eventualne promene.
To je sada zamenjeno mnogobrojnom opremom koja nam u svakom trenutku, 24 časa dnevno, bez prestanka pruža sve informacije vezane za trenutne vitalne parametre bolesnika. Uzmimo samo primer puls oksimetra. Pre uvođenja ovog uređaja u upotrebu sestre su se oslanjale na suptilne promene u boji kože i mentalnom statusu bolesnika da bi rano otkrile promene u zasićenosti kiseonikom. Potom su morale raditi analizu arterijske krvi da bi se potvrdile sumnje. Sada puls oksimetar omogućava medicinskom osoblju da identifikuje smanjenje oksigenacije pre pojave kliničkih simptoma, a samim tim i trenutno uspostavljanje dijagnoze i blagovremeni početak daljeg lečenja.
Iako tehnologija ima ogroman potencijal da poboljša brigu o pacijentima, moramo biti svesni da to nije bez rizika. Tehnologija je opisana i kao deo problema i deo rešenja za bezbedniju zdravstvenu zaštitu, a neki stručnjaci upozoravaju na moguće greške nakon usvajanja novih tehnologija. Na primer, medicinska sestra ili lekar može biti isuviše fokusiran na podatke sa monitora, ali time prevideti potencijalno važne suptilne promene u kliničkom statusu. Problemi mogu nastati na osnovu ukupnog obima novih uređaja, složenosti uređaja, siromašni interfejs između više tehnologiija primenjenih po jednoj jedinici lečenja (bolesničkoj postelji), kao i nasumično uvođenje novih uređaja. Uprkos utrošenim milijardama, bilo koje monete, svake godine, na sve veći niz medicinskih uređaja i opreme, sestrinska profesija mora pridavati mnogo pažnje na primenu tehnologije i njenu integraciju sa drugim aspektima zdravstvene zaštite (15).
Tehnologija u zdravstvenoj nezi je od interesa u rasponu od relativno jednostavnih uređaja, kao što su kateteri i špricevi, do veoma složenih uređaja, kao što su bar-kod sistem prepoznavanja lekova ili elektronska zdravstvena evidencija. Tehnologiju možemo široko definisati, od toga da uključuje vođenje kliničkih protokola i drugih „papira“ na bazi posebnih računarskih programa, do naj modernijih monitoring uređaja u jedinicama intenzivnog lečenja.
Ali za potrebe ovog poglavlja fokusiraćemo se više na opremu i uređaje koje će medicinske setre susretati prilikom pružanja direktne nege pacijentima. Svrha ovog teksta je da obezbedi konceptualni model za tehnologije koje će medicinske sestre susretati i da opiše i promoviše strategiju za njihovo efikasno i bezbedno korišćenje.
Konceptualni okvir
Konceptualni okvir opisuje prednosti odnosa medicinske sestre i tehnologije, moderatorske i posredne faktore koji utiču na korišćenje tehnologije; kao i ishode tehnološke modernizacije na relaciji medicinska sestra-pacijent. Ovaj model je razvijen nezavisno, a svodi se na okvir ishoda u koji su uključeni tehnološki razvoj, uređaji, medicinska sestra i pacijent, kao i sprečavanje neželjenih događaja na ovoj relaciji. Konceptualni model za bezbednost i negu pacijenata postavlja korišćenje tehnologije u u kontekstu sestrinske prakse i nudi okvir za ispitivanje kratkoročnih i dugoročnih rezultata i uticaja tehnologije na pacijente, medicinske sestre i organizaciju zdravstvene nege. Firer-ov model je fokusiran na pomoćne tehnologije, to jest na spektar intervencija, uključujući strukturno nestalne izmene fizičkog okruženja, opreme, uređaja koji se koriste od strane pojedinaca, kao i modifikacija ponašanja (promocija nezavisnosti i poboljšanje funkcija kod nastanka invaliditeta)(1).
Ovaj model je proširen da obuhvati čitav niz tehnologija koje koriste medicinske sestre u pružanju nege (tabela br.1). Sestrinska nega uz pomoć tehnologije se može klasifikovati na nekoliko načina: nega uz direktnu primenu tehnologije; nega uz indirektnu primenu tehnologije; komunikacione tehnologije; uređaji za pomoć pacijentu i medicinskoj sestri; uređaji za pomoć medicinskoj sestri; uređaji za dijagnostiku, praćenje i nadzor; pacijent pomagala; uređaji za daljinsko nadgledanje; nastavna sredstva za učenje i sistemi za identifikaciju. Dobro dizajnirana tehnologija omogućava medicinskim sestrama da se fokusiraju na funkcije pružanja nege i unapređanje zdravlja pacijenata (13).
Tabela 1.
(1)TEHNOLOGIJA ZA DIREKTNO PRUŽANJE ZDRAVSTVENE NEGE: Intravenske kanile; Infuzione pumpe; Enteralne pumpe; Nazogastrične sonde; Endotrahealni tubusi; Kanile za traheostomu; Špricevi; Igle; Barkod za administraciju lekova; Urinarni kateter i kese za drenažu; Stoma aparati; Drenažni sistemi; Oprema za sukciju; Oprema za oksigenaciju, maske; Kiseonička oprema i drugo.
(2)TEHNOLOGIJA ZA INDIREKTNO PRUŽANJE ZDRAVSTVENE NEGE: Robotika; Radio frekfentna identifikacija; Zdravstveno informacioni sistem.
(3)TEHNOLOGIJA ZA DIJAGNOSTIKU, PRAĆENJE I NADZOR PACIJENATA: Monitoring vitalnih parametara; Ventilatori/respiratori; Video nadzor; Stetoskopi; Spirometri; Termometri; Otoskopi; Puls oksimetri i drugo.
(4)KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE: Elektronske medicinske evidencije; Elektronski sistemi za naručivanje; Komunikacioni uređaji (mobilni telefoni, PDA, spikerfoni, mobilni interfoni, pejdžer-sistemi); Pozivni sistemi, uključujući i zvono za hitan poziv pacijenta i drugo.
(5)POMAGALA ZA POMOĆ MEDICINSKOJ SESTRI: zaštitno odelo, maske, naočare, rukavice, mehanički uređaji za pomoć pri transferu pacijenata i drugo.
(6)PACIJENT POMAGALA: kolica za transport, šetalice, roboti, podizači, trapezi, uređaji za prenos pacijenata, noćne posude, protetika (ortopedske cipele, ortoze, proteze i dr.)
(7)UREĐAJI ZA DALJINSKO NAD-GLEDANJE: telemedicina.
(8)NASTAVNA SREDSTVA ZA UČENJE: kontinuirano učenje, učenje na daljinu, video konferencije, ON line edukacija.
(9)SISTEMI ZA IDENTIFIKACIJU: Elekstronska medicinska evidencija.
Radno mesto ima četiri dimenzije: Organizacioni faktori, na primer: ciljevi, struktura, organizaciona politika, nagrade; Društveni faktori, na primer: organizaciona filozofija i vrednosti, stil upravljanja, interakcija zaposlenih i pacijenata; Fizički uslovi/radna sredina, na primer: dizajn, ergonomija, karakter i Tehnologije.
Dok tehnološki napredak mnogo obećava, otežavajući faktori za upotrebu specifičnih tehnologija su:
Tehnologija koja se kosi sa ljudskim faktorom i ergonomskim principima;
Tehnološki interfejs koji je štetan po pacijenta ili čovekovu okolinu;
Neadekvatan plan za implementaciju novih tehnologija u praksi;
Neadekvatno pridržavanje smernica zadatog plana.
Tehnologija
Tehnologije koje koriste medicinske sestre treba da posluže kao sredstvo za sprečavanje grešaka i nepovoljnih događaja (na primer: greške u aplikovanju terapije lekovima, kašnjenje u sprovođenju određenih terapijskih procedura, anuliranje propusta, smanjenje bolničkih infekcija, sprečavanje padova pacijenata, smanjenje kompklikacija nepokretnosti,…). Ipak, tehnologija uvodi i razne sporedne i nenamerne efekte i mogućnosti grešaka. Utrvrđeno je da su naj češći incidenti nastali u vezi Folei katetera (57% negativnih događaja a u vezi sa uređajem), arterijskih katetera (17% negativnih događaja), centralnih venskih katetera (17% negativnih događaja), i periferno postavljenih centralnih katetera (7% negativnih događaja). Sve ovo su uređaji koje koriste medicinske sestre u svome radu. „Bez neuspeha tehnologije nemože doći ni do njenog razvoja“– tek kada se uoči i prijavi nedostatakmoguće je usavršiti određenu tehnologiju. Medicinske sestre mogu uticati na razvoj tehnologije i mogu odgovoriti na neželjene posledice „zaobilaznim“ ili privremenim rešenjima. Dok zaobilazna rešenja trenutno rešavaju nastali problem, uvođenje privremenih rešenja može biti opasno. Bitno je rešiti problem u sistemu i na taj način sprečiti neželjene posledice(9).
Organizacioni faktori
Organizacioni faktori koji utiču na primenu tehnologije su: poslovna politika, resursi, kultura, socijalne norme, posvećenost menadžmenta, sistem školstva, kao i edukacija. Primećeno je da efekti primene tehnologije, na primer informacione tehnologije, mogu varirati u zavisnosti od profila zaposlenih, verovatno zbog razlika u društveno-organizacionom okruženju. Poslovna politika se često vidi kao efikasno sredstvo za sprovođenje promena. Na primer, za bezbedno vođenje pacijenata i rukovanje programom korisno je imati čvrsto utemeljeno liderstvo, menadžment podršku, opremu, obuku, kao i koordinaciju sa ostalim odeljenjima. Brzina razvoja tehnologije mora biti u skladu sa razvojem poslovne politike da bi se sprečile negativne pojave i posledice koje mogu stvoriti negativno raspoloženje i pad morala i zadovoljstva kod zaposlenih (1).
Društveni faktori
Primećeni su mnogi složeni i često problematični odnosi između tehnologije i nege od osnivanja zdravstvene nege kao profesije u drugoj polovini 19. veka. Sestre su i korisnici tehnologije i spona u sticanju poverenja od strane pacijenata u tu tehnologiju, ali je ponekad konflikt za medicinske sestre da definišu ulogu tehnologije u svojoj struci. Tehnologija i visokotehnološko sprovođenje terapije u procesu lečenja je igralo veću ulogu u debatama od učešća samih medicinskih sestara u procesu nege. Da li je potrebno posvetiti više pažnje visoko tehnološkom razvoju i staviti tehnologiju ispred psihosocijalnih veština, komunikacije i razvoja terapijskog odnosa? Na primer, dali je više vrednovana sestra (čitaj plaćenija) koja koristi visoku tehnologiju u, na primer, jedinici intenzivnog lečenja, od sestre koja koristi malo tehnologije u, na primer, staračkom domu? Koje će pre prihvatiti nove tehnologije? Kome su nove tehnologije potrebnije?
Naravno da će karakteristike radnog mesta i vrste nege koja se pruža uticati na prihvatanje novih tehnologija ako su one pogodne, jednostavne za upotrebu, smanjuju rizik, smanjuju troškove i imaju kompatibilnost sa postojećim sistemima. Ankete su pokazale da se inplementacija informatičke tehnologije odlično odrazila u planiranju nege, vođenju dokumentacije, kompjuterskim i kucaćim veštinama, nivou motivacije, kao i klime poverenja i podrške u okviru tima za negu.
Fizički uslovi / radna sredina
Fizička sredina, naročito u starijim zgradama koje nikada nisu bile dizajnirane da se prilagode novim tehnologijama, često su ograničavajući faktor u korišćenju različitih vrsta opreme koja se koristi od strane medicinskih sestara. Na primer, istraživanja su pokazala da ergonomski pristup koji se oslanja na opremu i promoviše bezbedan transfer pacijenata smanjuje povrede mišićno-zglobnog sistema sestara. Ali, ako je oprema na kraju dugog hodnika, iza druge opreme, ili nema dovoljno prostora za njeno korišćenje, manja je verovatnoća da će se iskoristiti nego da se nalazi u prigodnom udubljenju u hodniku gde je lako dostupna.
Posredni faktori
Ergonomija i faktori humanog inžinjeringa nude koristan okvir za ispitivanje mnogih posrednih i ublažavajućih faktora koji će uticati na korićenje opreme i rezultate njihove upotrebe. Prema međunarodnom ergonomskom udruženju (International Ergonomics Association) ergonomija (ili ljudski faktor) je naučna disciplina koja se bavi razumevanjem interakcije između ljudi i ostalih elemenata sistema i profesija koja primenjuju teoriju, načela, podatke i metode za dizajn u cilju optimizacije ljudskog blagostanja i ukupnih mogućnosti sistema. Ergonomija doprinosi projektovanju i proceni zadataka, poslova, proizvoda, okruženja i sistema kako bi bili usaglašeni i prilagođeni potrebama, mogućnostima i ograničenjima ljudi. Faktor humanog inžinjeringa je disciplina koja se bavi razumevanjem ljudkih osobina i načinom komunikacije sa okolinom, kao i primenom znanja na dizajn sistema koji je bezbedan, efikasan i udoban. Bez potpunog razumevanja ljudskog faktora, tendencija je da se fokusira na ljudske neuspehe kao glavni izvor greške i da usresredi pažnju na automatizaciju zadataka kako bi se greške sprečile. Medicinske sestre rade na liniji fronta zdravstvene zaštite, bukvalno na raskrsnici koju čine: one same (kao predstavnici) – bolesnici – tehnologija. Tu su sve aktivnosti izuzetno transparentne i postoji tendencija da se ovi radnici u prvim redovima okrive za neuspeh tehnologije kao ljudski faktor. Razlog se zove „čovek operator problem“ i može se grupisati na individualnom ili sistemskom nivou. Primeri problema usmerenih na individualne izvršioce su nedostaci u proceduri ili dokumentaciji, nedostatak znanja ili obuke, ne poštovanje procedura i propusti u planiranju. Problemi na sistemskom nivou su loša komunikacija, nedostatak nadzora, kao i organizacioni problemi (manjkava i/ili nekvalitetna poslovna politika). Tehnološki neuspeh treba posmatrati u širem kontekstu kompleksnog sistema zdravstvene zaštite, a ne osuđivati pojedinačne medicinske sestre.
Ishodi upotrebe tehnologije
Loši rezultati sprovedenih mera su značajna prepreka za sprovođenje rezultata istraživanja koja se odnose na tehnologiju. Kjučni su početni rezultati tehnologije, efikasnost, zadovoljstvo korisnika (sestara) i zadovoljstvo pacijenata uređajem. Optimalno, tehnologija je dizajnirana da se minimiziraju greške i odbojni (buffer) efekat kao posledica greške, otklanjanje grešaka i nepovoljnih događaja, smanjenje pojave grešaka, nepovoljnih događaja, otkrivanje ranih grešaka pre nego što dođe do povrede i ublažavanje efekata grešaka nakon što do njih dođe minimiziranjem povreda. U tom „idealnom“ scenariju zdravstvene nege dobićemo zadovoljnu medicinsku sestru, zadovoljnog pacijenta i pozitivan ishod procesa. Pomislite samo na sve alarme upozorenja sistema koji se koriste u zdravstvenoj nezi! Delimična lista uključuje alarm napuštanja postelje, upozorenje okluzije na IV pumpi, zvono za sestru, alarm respiratora, alarm za poremećaj rada srca! Svi ovi alarmi zahtevaju od sestara da uoče upozorenje, shvate šta se dešava, i preduzmu odgovarajuće mere da se smanji rizik po pacijenta. Takođe su od izuzetne pomoći interfoni koje sestre nose sa sobom, elektronske kartoteke pomoću kojih momentalno pristupaju svim podacima u vezi pacijenta, automatizovane mašine za izdavanje lekova i raspodelu terapije, infuziomati i drugo. U ustanovama gde se uveliko koriste ovi uređaji primetan je porast zadovoljstva sestara, povećana je produktivnost, a greške su svedene na minimum. Korišćenje informacionih tehnologija za automatizaciju kliničkih informacija je jedan od ključeva sigurnijeg i kvlitetnijeg sistema zdravstvene zaštite.
Praktične implikacije
Biti informisani potrošači i korisnici tehnologije u zdravstvu znači da su medicinske sestre uključene u izbor nove opreme, kvalitetno se obučavaju za upotrebu iste, i kontinuirano se edukuju iz oblasti zaštitne opreme i uticaja tehnologije na pacijente i njihove porodice (19).
Pogrešan izbor opreme i tehnologije može izložiti pacijenta greški i skupo koštati ustanovu. Čak i kada je oprema/tehnologija dobro izabrana, ako je loše integrisana u sistem ili se nepravilno koristi, opet će dovesti do grešaka u lečenju i neočekivanih troškova. Za izbor najbolje opreme ustanovljeno je da je najbolje koristiti i društveno-markentinški pristup zasnovan na ergonomskim osnovama. Ergonomske procene, sa fokusom na korisnika opreme i međusklopove (interfejs), uključuje i zahteve od medicinski sestara da opremu testiraju i daju svoje mišljenje, informacije o upotrebljivosti, bezbednosti po pacijente i konačnoj upotrebljivosti. Sajmovi opreme i veliki kongresi su jedna od strategija da se osoblju da prilika da procene koji brend ili model tehnologije će biti najbolji za njihovo okruženje. Proizvođači obično izražavaju spremnost da svoju opremu daju na testiranje. Sa socijalno marketingškog gledišta, sve zainteresovane strane bi trebale da učestvuju u odluci radi nabavke određene opreme i da daju svoj sud. Različite grupe korisnika imaće i različite perspektive i zahteve u vezi nabavke opreme (17). Na primer, prilikom procene bolničkih kreveta, pacijent može da se fokusira na udobnost, biomedicinski inženjer da se fokusira na kompatibilnost sa drugim tehnologijama i jednostavnost održavanja kreveta u dobrom radnom stanju, a medicinska sestra može da se fokusira na upotrebljivost specijalnih karakteristika kao što je prilagodljivost položajima, alarm za izlazak iz kreveta i drugo.
Svetska zdravstvena organizacija – tim za medicinska sredstva i opremu opisuje upotrebni ciklus i pristup koji uključuje: sistematsko održavanje, obuku, praćenje i redovno izveštavanje o medicinskim sredstvima u upotrebi. Kroz svakodnevni rad i kontakt sa sredstvima medicinske sestre igraju važnu ulogu u ranom otkrivanju i korekciji grešaka koje se odnose na tehnologiju. Osoblje koje radi sa opremom i obučeno je za upotrebu može blagovremeno da uoči probleme i zahteva održavanje, popravku ili zamenu sredstva.
Od svih zdravstvenih ustanova se zahteva da prijave sve incidente koji razumno ukazuju da je neki medicinski uređaj doprineo smrti, ozbiljnoj bolesti ili povredi. Zdravstvena zaštita nudi metod za identifikaciju neispravnosti opreme pre nego što se desi i strategije za njihovo sprečavanje. Obe metode su korišćene u inženjerstvu i obe su potencijalno sigurne u otkrivanju i sprečavanju problema pre nego što do njih dođe. Zagovornici proaktivne metode modelovanja rizika, relativno nove za zdravstvenu zaštitu, sugerišu da medicinske sestre igraju aktivnu ulogu u sprečavanju neuspeha na opremi i tehnologiji i da su u obavezi da reaguju da do toga ne dođe.
Modeliranje rizika, osnovne analitičke metode u visokorizičnim industrijama, kao što je avio inžinjering, je strukturiran proces utvrđivanja i identifikacije svih opcija neuspeha koji se mogu dogoditi i izrade strategije prevencije. Proaktivno modeliranje rizika je opisano kao hibrid između tradicionalnog modela za podršku u odlučivanju i tehnike analize procesa, tako da se ciljano utiče na otklanjanje neželjenih događaja sa smrtnim ishodom i drastično smanjuju troškovi. Na primer, nakon uvođenja električnih „liftova“ za transfer pacijenata koji mnogo pomažu sestrama prilikom intervencija i sprečavaju povrede mišićno koštanog tkiva, došlo se do toga da „lift“ otkaže jer baterije nisu dovoljno napunjene. To automatski dovodi sestru u opasnost od povrede, a sam uređaj čini beskorisnim. Na predlog sestara izvršila se nabavka rezervnih baterija, a na uređaj je proizvođač ugradio alarm i pokazivač napunjenosti baterije koji blagovremeno pokazuju sestri da li se može pristupiti zadatim radnjama.
To pokazuje da proaktivnost medicinskih sestara, i ono konstantno pitanje „šta ako?“ u mnogome potpomažu razvoj i unapređenje tehnologije. Medicinske sestre edukatori su u obavezi da unapređuju ulogu medicinske seste korišćenju tehnologije uvodeći aktuelne sadržaje u sadržaj nastavnih planova i plan nege, radi stvaranja interdisciplinarnog pristupa profesiji i obrazovanju. Bezbednost kao funkcija „projektovana“ u tehnologiju u saradnji sa tehnološkim inženjeringom treba uvek biti na prvom mestu. Nesme se dozvoliti mogućnost zloupotrebe od strane ljudskog faktora. Ako je tehnologija komercijalno dostupna, neznači i da je dobra i bezbedna. Povratne informacije koje dolaze od medicinskih sestara kao naj češćih korisnika moraju se pažljivo prikupljati i analizirati, a uvek su dobro došle proizvođačima jer im omogućavaju da prilagode dizajn i pospeše plasman na tržištu.
Istraživanje i implikacija
Kao što smo već ranije navodili, postoji mnogo faktora koji navode zašto je tehnologija korisna u praksi. Rešavanje ovih faktora zahteva jednu opštu i multidisciplinarnu saradnju. Klinički stručnjaci su potrebni da bi se izvršio i obezbedio kritički pristup dizajnu i primeni tehnologije u zdravstvu. Medicinske sestre koje vode direktnu brigu o pacijentima bi trebalo da su direktno uključene u dizajn i testiranje tehnologije. Stručnjaci zaduženi za ljudske resurse su ti koji treba da pomognu u integraciji tehnologije u postojeće tokove nege i izradu interfejsa koji je lak za učenje i lako upotrebljiv u stresnim situacijama. Uvek je prisutan strah i briga dali su neke neusaglašenosti između dizajna uređaja, jednostavnosti rada, pristupačnosti i upotrebljivosti interfejsa, dovoljno dobri i kvalitetno razvijeni od svih učesnika projekta (1).
Ipak, glavna prepreka za širu upotrebu tehnologije je cena. Potrebno je uraditi detaljnu analizu za povraćaj investicija i izraditi detaljan projekat koliko neka tehnologija u stvari pomaže u poslu koji se obavlja. Potrebno je uključiti sve činioce procesa u kome se određena tehnologija koristi, sagledati iz svih uglova kao i iz percepcije krajnjih korisnika – medicinskih sestara i ostalog direktno uključenog medicinskog osoblja, kao i pacijenata i njihovih porodica.
Rešenje nudi strategija razvijena od strane Svetske zdravstvene organizacije, tim za medicinska sredstva i opremu (World Health Organization Medical Devices and Equipment team):
Poslovna politika: medicinske sestre koje pružaju direktnu negu pacijentima treba da budu uključene u postavljanju i vrednovanju institucionalnih, organizacionih i javnih odnosa u vezi sa tenhologijom;
Kvalitet i sigurnost: medicinske sestre koje pružaju direktnu negu pacijentima mogu da obezbede da su tehnologije koje koriste u skladu sa međunarodnim standardima kvaliteta i bezbednosti i da imaju tehničke specifikacije potrebne za upotrebu u kliničkom okruženju u kome se koriste;
Pristup: medicinske sestre koje pružaju direktnu negu pacijentima mogu da obezbede da se institucionalne odluke donose uz pristup drugih mišljenja i ostalih kritično zainteresovanih strana;
Upotreba: medicinske sestre koje pružaju direktnu negu pacijentima treba da budu uključene u poslovnu politiku ustanove i procese koji se odnose na održavanje, obuku, praćenje i izveštavanje nepovoljnih događaja vezanih za tehnologiju.
Zaključak, predlog mera i podsticaj akcija
Potrebno je više istraživanja za efikasnije uvođenje novih tehnologija, čime se smanjuje rizik za pacijente, a smanjuje stres za sestre. Isto tako, kada se tehnologija integriše u sistem pružanja zdravstvene nege, potrebni su i adekvatni programi održavanja. Specifični prioriteti istraživanja neophodno je da uključuju sledeće teme:
Jako je mali broj istraživanja procene ishoda tehnologije u procesu zdravstvene nege. Potrebno je istražiti i proceniti trenutne i dugoročne rezultate u vezi sa specifičnim tehnologijama koje se koriste u sestrinskoj praksi. Istraživanje bi trebalo da obuhvati sestre, pacijente i rezultate nege.
Sestrinska praksa i sistem pružanja zdravstvene nege varira od ustanove do ustanove. Daljim istraživanjima je potrebno ispitati efekat procesa rada medicinskih sestara i upotrebe, efektivnosti i efikasnosti specifičnih tehnologija koje se koriste u praksi.
Postoji veliki broj posrednih faktora koji utiču na tehnologiju koja se koristi u oblasti zdravstva (na primer: organizacioni faktori, socijalni faktori, fizičko okruženje, karakteristike tehnologije). Daljim istraživanjima je potrebno detaljnije ispitati ove faktore i njihov uticaj na rezultate razvoja tehnologije.
Varijacije primene tehnologije postoje u svim organizacionim i praktičnim oblastima. Istraživanje je potrebno usmeriti u cilju poboljšanja uvođenja tehnologije a sa ciljm optimizacije rezultata.
S obzirom da je glavna prepreka za širu upotrebu tehnologije cena, potrebno je usmeriti istreaživanja za upotrebu specifičnih tehnologija , uključujući povraćaj uloženih sredstava.
Preko praktičnih programa vršiti praćenje i identifikaciju efikasnih načina za primenu i učenje tehnologije, a u cilju povećanja bezbednosti, jer najbolji način je učenje na pogreškama.
Istraživanje i razvoj treba fokusirati na to kako da se najbolje integrišu više tehnologija u nezi pacijenata sa ciljem povećanja rezultata i smanjenja opterećenja na medicinske sestre.
Prepoznajući prekomernu količinu vremena koje sestre provode obavljajući zadatke koji nisu u direktnoj vezi sa negom, proceniti efekat tehnologija dizajniranih da smanje vreme provedeno na nesestrinske zadatke i posredne aktivnosti nege (kao što je vođenje dokumentacije) da bi sestre maksimalno mogle posvetiti svoje vreme na brigu o pacijentima.
Takođe, neophodno je naći odgovore i na pitanja poput: Koji su najveći izazovi za uspešno sprovođenje novih tehnologija u zdravstvu i sestrinskoj praksi? Koje su mogućnosti za medicinske sestre da se uključe u projektovanje i testiranje tehnologije?
Literatura
Patient Care Technology and Safety, Gail Powell-Cope;1 Audrey L. Nelson;2 Emily S. Paterson.3 1 Gail Powell-Cope, Ph.D., A.R.N.P., F.A.A.N.Research Enhancement Award Program in Patient Safety Technology, James A. Haley Veterans Hospital, Tampa, FL. 2 Audrey L. Nelson, Ph.D., R.N., F.A.A.N.
Patient Safety Center of Inquiry, James A. Haley Veterans Hospital, Tampa, FL. 3 Emily S. Patterson, Ph.D., research scientist,
Industrial and Systems Engineering, Getting at Patient Safety (GAPS) Center, Cincinnati VAMC, Ohio State University, Columbus, OH.
Han YY, Carcillo JA, Venkataraman ST, et al. Unexpected increased mortality after implementation of a commercially sold computerized physician order entry system. Pediatrics. 2005;116:1506–12.
Patterson ES, Cook RI, Render ML. Improving patient safety by identifying side effects from introducing bar coding in medication administration. J Am Med Inform Assoc. 2002;9:540–53.
Green SA. The evolution of medical technology. Clin Orthop Relat Res. 2001;385:260–6.
Patterson ES, Rogers ML, Chapman RJ, et al. Compliance with intended use of bar code medication administration in acute and long-term care: an observational study. Hum Factors. 2006;
Patterson ES, Rogers ML, Render ML. Fifteen best practice recommendations to improve the effectiveness of bar code medication administration. Jt Comm J Qual Saf. 2004
Ammenwerty E, Iller C, Mahler C. IT-adoption and the interaction of task, technology and individuals: a fit framework and a case study. BMC Med Inform 2006
Collins JW. Safe lifting policies. In: Nelson AL, editor. Handle with care: a practice guide for safe patient handling and movement . New York: Springer Publishing; 2005. pp. 151–162.
Zitzelsberger HM. Concerning technology: thinking with Heidegger. Nursing Philosophies. 2004
Nelson AL, Baptiste A. Evidence-based practices for safe patient handling and movement. Online J Issues Nurs. 2004; www.nursingworld.org
Bell F. Ergonomic aspects of equipment: patient lifting devices. Int J Nurs Stud. 1987;24:331–7.
Moody E. Linda. Slocumb Elaine, Berg Bruce. Jackson Dona. Electronic health records documnetation in nursing: Nurses’ perceptions, attiudes and preferences www.medscape.com
Hafernick Deborah. Charting the course for Nursing: Who benefits when documentation is complete. www.twlk.com 2009.
New frontiers for nursing and health care informatics, Heimar F. Marin, International Journal of Medical Informatics (2005) 74, 695—704
Informatics: “The Tiger Project”, DuLong, D., OJIN: The Online Journal of Issues in Nursing. Vol. 13 No 2. March 31, 2008,
Developing curriculum in nursing informatics in Europe, John Mantas, University of Athens, Laboratory of Health Informatics
Osnovi informatike i tehnologije u sestrinstvu – Kompjuter član profesionalnog tima, G. Dragošev, S. Paunić, M. Jovanović UINARS 2011.