Sažetak
Medicinske sestre rade u grupi poslova sa visokim zahtevima, malom slobodom odlučivanja, nedostatkom autonomije koja rezultira stvaranjem jake napetosti. Smatra se da postoji velika nesrazmera između zahteva na radnom mestu i onoga što sestre mogu da pruže. Jasno je ukazano na postojanje stresogenih faktora iz više segmenata u radnoj sredini.
Najčešći simptomi poremećaja zdravlja su: opšti zamor, malaksalost, tahikardije, povišen krvni prisak, anksioznost, nesanice i depresija.
Svetsko Veće medicinskih sestara je konstatovalo novi porast stresora na kraju XX veka, porast zahteva radnog mesta, pad socijalne podrške, nesigurnost i nedostatak motivacije koji su ozboljni uzroci ugrožavanja zdravlja medicinskih sestara, samim tim i nizi kvalitet zdravstvene nege i uluga.
Metode: U radu su korišćeni metoda ankete i deskriptivna metoda. Anketa je sprovedena u kategoriji zaposlenih med. sestara u jedinicama intenzivne terapije.
Cilj: Dobiti neophodne smernice koje će poslužuti očuvanju zdravlja medicnskih sestara u radu sa kritično obolelim pacijentima.
Zaključak: Potrebno je preduzeti strateške mere u cilju očuvanja zdravlja i sprečavanja nastanak bolesti među medicinskim sestrama u kliničko-bolničkoj praksi u radu sa kritično obolelim pacijentima. Rezultati ovog istraživanja ukazuju na potrebu motivacije kroz veći lični dohodak, unapređenje uslova rada na radnom mestu, obezbeđenje bolje socijalno-psihološke podrške u radnoj sredini, savlađivanja veština komunikacije, organizovanje zajedničkih aktivnosti van radnog vremena ,dodatna edukacuja za rad sa kriticno obolelim pacijentima.Time bi dobili visi nivo kvaliteta zdr. nege i usluga, saopstava nam i svetsko vece med. Sestara u svojim istrazivanjima.
Ključne reči: zdravlje medicinskih sestara, kritično oboleli pacijenti
Nastavi čitati Očuvanje zdravlja medicinskih sestara u radu sa kritično obolelim pacijentima